jedan nas je cekao u dvoristu ETS
igrali smo basket a on nas je kulirao.
kljucao je Joletov telefon, leteo vamo tamo
cak sam mu dao vode da pije i odma je zivnuo.
nije se plasio. dodirnuo sam ga par puta.
snimio ga telefonom.
ali nema slucajnosti.
bas pre toga sam razmisljao,
kako sam daleko ovih par meseci od Gospoda,
i da se nasa komunacija pretezno razvija preko spoljasnjih faktora,
zivotinja, ljudi i mojih osecanja i razmisljanja.
dugo se nisam pomolio.
eto, taj mili i mali vrapcic, ulepsao mi je dan.
Samo Gospod moze to biti.
Нема коментара:
Постави коментар