Jevanjdjelje po Mateju 6. glava 5-7 stiha

I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri,
koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje
i mole se da ih vide ljudi. Zaisto vam kažem da su primili platu svoju.
A ti kad se moliš, uđi u klijet svoju,
i zatvorivši vrata svoja, pomoli se ocu svojemu koji je u tajnosti;
i otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
A kad se molite, ne govorite mnogo kao neznabošci;
jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni.

08.september.2010

I saw tonight a shooting star. it lasted like 2-3 seconds..
i was speechless quite a time, reminiscing that moment again and again,
people were passing by, some kids were playing, but it seemed that no one else saw it
i kinda feel special at that moment i dont know,
once, i was comming home from basketball court with my friend, it was august,
and i saw it, falling. i yelled: look up!!! he didn't see it,
he saw the second one coming right after the first one...

take care my dear friend

Poklon Siromastva - 04/04/2010

Poklon siromastva

Bio jednom jedan covek koji je ugledavsi
prve zrake Sunca jednog jutra sa svoje klupe gde je spavao,
probudjen nekom silom, usnivsi cudan san o zvezdama,
izasao na ulice grada da pokloni svoje siromastvo.
Siromastvo je bilo jedino sto je imao.
resio je da pokloni pa da postane uzviseniji
bednik nego sto jeste, da nema apsolutno nista.
Poklanjam siromastvo! Poklanjam siromastvo!
- uzvikivao je ulicama svoga grada,
dok su prolaznici ravnosdusnim korakom prolazili pored njega.
Neki ga pitase - Koliko kosta starce, da kupimo?
- cereci se i smejuci, a on im odgovarase
da je jako skupo; - Citav zivot sam kupio bogastvo siromastva,
potucao se svuda, bio zrtva nesrece da sam svako jutro
zaticao sebe sve bogatijeg i bogatijeg siomastvom
ali isto tako i sve umornijeg i opterecenijeg tim blagom.
Niko nije hteo poklone.
Umro je jedne hladne decembarske noci u parku
pod vedrim nebom,umotan u novine.
Jedino je nebo bilo dovoljno veliko i dostojno,
da primi svo njegovo bogatsvo koje je on sa mukom
teglio sa sobom.

Crveni rokovnik - 21.10.2010

koji dugo vec ne koristim, vise od 6 godina,
rascerupao sam.
Iscepao sam pocetak i kraj.
pocetak je nastavak 1. dnevnika koji sam vodio od 7. godine.
kraj je imenik.
a imenik, samo sto ne vristi.
koliko li ljudi tamo ima sa kojima se vise ne druzim.
Boze sacuvaj me oda zla.
pa neki datumi rodjena pored zenskih imena,
do kojih mi je ocigledno bilo stalo.
a sada, kada pogledam nazad:
supljina, praznina, tisina, tmina.
Ustvari, setim se kako sam se sa nekima druzio
kako sam voleo da se druzim mnogo vise
i aktivnije nego sada.
Kako sam voleo na neki poseban nacin te ljude.
A sada, ne znace nista.
Kako je zivot kada si mlad, pun beskrajnih supljina
i praznina kroz koje moras da prodjes
razrogacenih ociju diveci se toj punini
jer je to ustvari tada puno puno,
kao lubenica!
Kakav je ovo osecaj, potpuna reminiscencija
druzenja sa stotinu ljudi odjednom!!
Svi ti ljudi, na koje godinama nisam pomislio,
sada u pola 6 ujutru stucaju!!!!
pitam se, ali ne bih voleo nikada da saznam,
u koliko li su imenika moje ime i broj telefona zapisali
pa i stavili datum rodjenja...

quo vadis domine

1. nije u redu

kada tudje mane gledam kroz salu
mane nadju povod da se uzvise, pohvale!!

kada jasno kazem, nije u redu,
mana se skupi pod jezik lazljivi.

2. ovaj svet, sve je tastina.
mnogo trpim Boze. ili gresim?
cekam.
sta pametno da radim, kada me
u kuci osujete.

3. ne umem da zivim u ovom materijalnom svetu.
NE UMEM!

4. ne umem da se smejem kada se to od mene ceka.
umem kiselo da se osmehnem, gorcinu da osetim u grlu.

5. ranije sam umeo da se cudim novim stvarima.
sada je sve to novo, ono staro, mozda lepse ili
ruznije upakovano.

6. imam puno toga da kazem, valjda se zato vracam
pisanju, ali nemam feedback. nemam tu stranu rec.

7. mozda je ovo vreme tisine izmedju mene i Tebe.

8. ranije sam osecao, kada mi posaljes ovcu izgubljenu,
da si mene izabrao da tu ovcu vratim u tor. Uvek mi je
bila velika cast. Silno sam se radovao. Sada nema tih ovaca.
Samo neke zveri, koje ne cuju trubu ovcarsku.
I znam da znas, ali ponekad mi je stvarno mrsko njihovo
prisustvo. Samo kruze okolo-naokolo, tumaraju gladni,
i kada im bacim hleb od kojeg ce se nasititi zauvek,
oni me ujedu. Opet, znam da je taj ujed prvo Tvoj Sin
dobio i da se ne plasimo i ne brinemo.
Voleo bih da se osetim korisnije. Voleo bih da ti sluzim
kvalitetnije. Svestan sam i vidim i sam da se Sveti Duh
polako podize, ali ovo nisam ocekivao. Da li me cuvas
za kasnije? Znas da mi je tesko cupkati u mestu.
primetio sam kod sebe, kada si mi poslao sliku o ferdinandu,
da u meni od malena ima ta klica zastitnicka.

9. Nemam sta da cujem mudro od sveta.
sve je monotono. dobro jutro, laku noc.

10. ceto se preispitujem, da li postupam najbolje sto
mogu sa roditeljima.
a uvek sam se pitao kao mali: toliko se moja razmisljanja
razlikuuju od njihovih, mora da sam usvojen.

11. verujem u tvoju rec. vodi me i neka je tvoja volja.
sada i zauvek, u ime Hristovo, amin.

zaba

Srecan sam zbog nekih sitnih stvari, beznacajnih,
srecan sam sto vidim da granicu
trpljenja i tolerancije pomeram prema gore.

"pomeranje granice trpljenja mi lici na zabu
koja je zavrsila skuvana kad su joj polagano
zagrevali vodu, u protivnom da je skocila u vrelu
isto tako bi i iskocila iz nje neskuvana."

mozda i zavrsim skuvan, kao ta zaba,
ali se pitam, sta imam od toga ako iskocim iz lonca?
mozda odlucniju ruku da me vrati u isti.

da nije svet van lonca bolji?
ako jeste bolji, vracamo se na pocetak:
kako je zaba dospela u lonac?
ako nije bolji, ako je svet van lonca i u loncu jednak zlu,
onda,
samo pravi sveci umeju da hode po tankom rubu loncarskom.

Krekete

Vec vise od nedelju dana ne mogu da se nacudim
koliko su zabe bucne u bari ispred zgrade.
Prija mi
Gugutke gugucu ujutru
Vrapci dziv-dziv ceo dan -
danas su se usudili sleteti na moj prozor
Nocne ptice divno cvrkucu
Sve je u savrsenom skladu