Ne trazi da se upoznamo
naci cu ti hiljadu mana
i zavolecu te.
Od onih sam sto
nista ne vide i sve zapazaju.
Zaboravim godine, ime i lik,
a setim se
kako me gledas,
lupkas li prstima po stolu,
cvor na pertlama i uzrecice.
Bolje je ovako
dok sedimo iza profila
i smejemo se interpunkcijom.
Bolje je, znam.
Ne zaljubljuje se covek u slova.
Sve pocinje
kad te omirisem.
Kad jezikom i glasnicama
biras font.
Kad grimasom i gestom
klikces italik i bold.
Zaboravi na parkove
i letnje baste,
case
kojima bismo nazdravljali,
prijateljske zagrljaje
i blizinu.
U jednom trenutku
sklopices sake u O
i prislonices mi ih na uvo.
Doci ce vreme,
doci ce red
na sapat
koji,
budimo iskreni,
nikad nije sluzio
da saopsti.
On samo mazi i greje.
To je poziv za usne,
za dve tacke i zvezdicu.
Ne trazi da te upoznam.
Bolje je ovako.
Nadvijeni nad tastature,
u sigurnim kucama
redjamo bezopasna slova.
Setamo kroz albume.
Gledamo se slikama.
I volimo se
dok se ne odjavimo.
Нема коментара:
Постави коментар