budica

Sinoc u crkvi nakon sto se predavanje zavrsilo,
bila je rec o malim grupama,
Sneza kaze da ona ima slobodnu prostoriju za male grupe
a ja dodam samo da i na mene racunaju u istoj iako smo se
Sneza i ja vec dogovorili, jer ja nemam uslova tj. prostoriju.
Upada Budica po obicaju, prosecna bakica puna elana i
vrlo neukrocena duha, pita gde zivi Sneza hoce i ona.
Sneza joj odgovara i kaze: "Secas se kada si dobila batine
kada si isla da skupljas potpise za Seselja da ga puste iz Haga,
kada te je ona zena istukla? Ja sam odmah pored drugi ulaz."
- groznicavo se vec tresem od smeha.
Budica: "Tamo!?... Pa Snezo ja tamo ne smem da idem ta zena nije normalna!"
- siri oci Budica i zahuktava se, dok ostali zele da cuju da se i oni smeju.
Pratim Snezu kuci, ide i Budica sa nama: "Snezo, da ti pricam,
sad i meni smesno, pozvonim na vrata i otvori mi jedna zena.
Pitam za potpis, a ona se okrece, masi se za neku metlu,
pomislim hoce nesto da pocisti i ja cekam u vratima,
nije nista rekla jel hoce ili nece. Kad ono, ona zamahnu na mene,
ja sva sreca krenem da uzmicem i okrenem se, pa me samo po ledjima dohvati.
Jedva pobegoh i glavu sacuvah..."
- Sneza i ja vristimo od smeha.