Ljubomir Nenadovic

"Mrak je i tišina, nigde nema java,
Ne budite sunce neka ga, nek spava.
A što će vam svetlost kad joj sjat´ ne date,
Istinu i pravdu i u mraku znate,
Al vi, bedni ljudi, i manji i veći,
Ne smete te reči na sva usta reći.
Od postanka svoga idole lijete
Gde se od svetlosti iza njih krijete.
Gde nema prečage stvorite je sami,
Verujete Budu i služite Brami;
Svijate kolena a ruke dižete,
Od nemoćnih slika sve i sva ištete.
Idoli su grozni pobožnost obukli;
Dokle su istinu i savest utukli.
Jer svaki taj idol, što gode ima,
Hoće malo mita, ma bilo i dima.
Klanjaju se ljudi, za to vrat imaju,
Pred svakom prevarom da lepo klimaju."

Ljubomir Nenadović (1826 - 1895)