Alizée: Veni, Vidi, Vici

vec par noci sanjam snove u kojima se slatko smejem,
budim se od siline smeha i nastavljam da spavam dalje.
dugo sam bio bez takvih snova.
Voli mene Bog ovakvog. Voli sve nas.
Cak dva puta me je koristio
da prevodim sa srpskog na madjarski u crkvi.
Lep je osecaj kada znas da te Bog koristi.
To je sigurna ruka, uliva ti silu i veru,
da ti mozes da mu sluzis bez obzira kakav si,
da mozes toliko volje i snage da imas,
da mu dozvolis zaista da te koristi.

Sestra iz crkve mi prica
kako se mnogo lakse otvori ljudima u crkvi nego
svetskima.
kaze da ljudi iz crkve odmah shvate probleme
dok svetski ne bas i ne osecaju to na pravi nacin.
pusto svetsko.
Zao mi je dobrih ljudi, neizrecenih, nemih ljudi.
Koliko imamo jos da ucimo?
Koliko treba mudrosti da ne dozovolimo da se
nase emocije ponesu nad prolaznim stvarima?

Koliko smo resetani?
Koliko se hranimo pravom hranom?
Koliko nam cesto ne znaci nista ta prava hrana?
A koliko li samo jedemo trulez?

Duh koji prorokuje kaze
da cemo svi biti izmereni.
na tasove ce se staviti
nasa razmisljanja.
ako prevagnu zemaljska razmisljanja nad nebeskim
ne mozemo gore.