koji dugo vec ne koristim, vise od 6 godina,
rascerupao sam.
Iscepao sam pocetak i kraj.
pocetak je nastavak 1. dnevnika koji sam vodio od 7. godine.
kraj je imenik.
a imenik, samo sto ne vristi.
koliko li ljudi tamo ima sa kojima se vise ne druzim.
Boze sacuvaj me oda zla.
pa neki datumi rodjena pored zenskih imena,
do kojih mi je ocigledno bilo stalo.
a sada, kada pogledam nazad:
supljina, praznina, tisina, tmina.
Ustvari, setim se kako sam se sa nekima druzio
kako sam voleo da se druzim mnogo vise
i aktivnije nego sada.
Kako sam voleo na neki poseban nacin te ljude.
A sada, ne znace nista.
Kako je zivot kada si mlad, pun beskrajnih supljina
i praznina kroz koje moras da prodjes
razrogacenih ociju diveci se toj punini
jer je to ustvari tada puno puno,
kao lubenica!
Kakav je ovo osecaj, potpuna reminiscencija
druzenja sa stotinu ljudi odjednom!!
Svi ti ljudi, na koje godinama nisam pomislio,
sada u pola 6 ujutru stucaju!!!!
pitam se, ali ne bih voleo nikada da saznam,
u koliko li su imenika moje ime i broj telefona zapisali
pa i stavili datum rodjenja...
Нема коментара:
Постави коментар