primecujem cesto
da ljudi bez poteskoca
obavljaju vise stvari
u isto vreme
jedino monotona repeticija
kida harmoniju.
ritmicni haos je
kao vrsta iskusnog dresera;
za cas napravi od coveka
zombija.
covek,
nesvestan faze kroz koju prolazi,
neminovno klizi od svojeg JA.
individualnost se stapa
u nametnuti haos drustva.
svaka ranija potreba
za mirom
sicusnim stvarima
koje cine zivot,
pretaka se u
zedj za materijom.
fokusirani smo na
samo JA
a TI obitava
u mraku,
u snovima,
u danima
nenadanim
cudesnim.
Нема коментара:
Постави коментар