-retrospektivno-pomalo-
sanjao sam pre neko vece da me juri neki vampir
u nekoj velikoj crkvi koja ima mnostvo tornjeva.
nisam bio sam u toj crkvi, bilo je jos puno ljudi,
neka kataklizma se bila desila a mi se tamo sakrili u crkvu
kad ono neki duboki glas... kao u filmu "tito i ja", kada drug Franja
krene da zavija..
mi krenemo da bezimo, trcimo po stepenicama koje vode do vrhova tornjeva
ali sve te stepenice su corsokaci, naime, treba da pazis da ne odes do kraja corsokaka
penjuci se gore jer ce vampir da te snadje :)
izlaz iz corsokaka je bas pred sam corsokak, taman kako i biva u zivotu,
i neki uspeju da se spasu neki ne.
Ja se budim taman kada je trebao mene da uhvati.
e da, u jednom od tih tornjeva je najlepsi zalazak Sunca
koje ljudsko oko moze da vidi.
ja se nekako docepam tog tornja, svi oko mene zure kroz prozor tornja,
zinuli i razrogacili oci a ja gledam i mislim se
"koji sam andrak i dolazio ovamo, vuko dupe po ovim lavirintima a nista novo."
drugi san koji je nastavak ovome je bio sinoc.
ja sam gore u nekom od tih silnih tornjeva, jednom od corsokaka,
a ljudi u strahu se bacaju kroz prozor da ih vampir taj ne snadje.
ljudi ispod te crkve sede u basti u nekom ogromnom kaficu i gledaju
zalazk Sunca i svaki put kad se neko strovali oni vicu od uzasa.
vide mene kako sve to posmatram i pocnu da vicu da ih ja spasim.
ja sta cu, izujem patike( stvarno ne znam zasto sam izuo patike )
nadjem neki kanap naravno, i spustim se.
pa odem malo dalje od crkve, zategnem kanap i ljudi pocnu da se spasavaju,
silaze kao da imaju onu kuku planinarsku pa se samo skliznu do mene.
meni vec dosadilo da drzim kanap, gledam ove u basti,
kuliraju u svojim lezaljkama, neki pricaju, neki pijuckaju pice
neki jos uvek gledaju ove sto skacu sa tih tornjeva...
dodam ja kanap jednom od ovih sto su se spustili i kazem:
"ae idem ja, dosta sam cekao"
krenem po patike koje sam izuo, ta trava na kojoj idem do tornja je jako meka
pa se bacim po njoj i kolutam se, bas mi prija kao da sam na nekoj mekanoj strunjaci.
obujem patike, cujem vampira kako se sprema po mene u moj toranj iz kojeg silazim
kad ono: taj vampir je onaj glumac iz filma "nicija zemlja" Branko Djuric.
ispostavi se da smo ja i on stari ortaci pa i njemu i meni bude lakse.
sidjem do njega u hol ckrve i ispozdravljamo se srdacno sa sve osmehom
i taman da ga pitam: "jel ti ubijas ljude zato sto su losi ili ti je to samo posao?"
- probudi me alarm na telefonu.
pih.
sanjao sam pre neko vece da me juri neki vampir
u nekoj velikoj crkvi koja ima mnostvo tornjeva.
nisam bio sam u toj crkvi, bilo je jos puno ljudi,
neka kataklizma se bila desila a mi se tamo sakrili u crkvu
kad ono neki duboki glas... kao u filmu "tito i ja", kada drug Franja
krene da zavija..
mi krenemo da bezimo, trcimo po stepenicama koje vode do vrhova tornjeva
ali sve te stepenice su corsokaci, naime, treba da pazis da ne odes do kraja corsokaka
penjuci se gore jer ce vampir da te snadje :)
izlaz iz corsokaka je bas pred sam corsokak, taman kako i biva u zivotu,
i neki uspeju da se spasu neki ne.
Ja se budim taman kada je trebao mene da uhvati.
e da, u jednom od tih tornjeva je najlepsi zalazak Sunca
koje ljudsko oko moze da vidi.
ja se nekako docepam tog tornja, svi oko mene zure kroz prozor tornja,
zinuli i razrogacili oci a ja gledam i mislim se
"koji sam andrak i dolazio ovamo, vuko dupe po ovim lavirintima a nista novo."
drugi san koji je nastavak ovome je bio sinoc.
ja sam gore u nekom od tih silnih tornjeva, jednom od corsokaka,
a ljudi u strahu se bacaju kroz prozor da ih vampir taj ne snadje.
ljudi ispod te crkve sede u basti u nekom ogromnom kaficu i gledaju
zalazk Sunca i svaki put kad se neko strovali oni vicu od uzasa.
vide mene kako sve to posmatram i pocnu da vicu da ih ja spasim.
ja sta cu, izujem patike( stvarno ne znam zasto sam izuo patike )
nadjem neki kanap naravno, i spustim se.
pa odem malo dalje od crkve, zategnem kanap i ljudi pocnu da se spasavaju,
silaze kao da imaju onu kuku planinarsku pa se samo skliznu do mene.
meni vec dosadilo da drzim kanap, gledam ove u basti,
kuliraju u svojim lezaljkama, neki pricaju, neki pijuckaju pice
neki jos uvek gledaju ove sto skacu sa tih tornjeva...
dodam ja kanap jednom od ovih sto su se spustili i kazem:
"ae idem ja, dosta sam cekao"
krenem po patike koje sam izuo, ta trava na kojoj idem do tornja je jako meka
pa se bacim po njoj i kolutam se, bas mi prija kao da sam na nekoj mekanoj strunjaci.
obujem patike, cujem vampira kako se sprema po mene u moj toranj iz kojeg silazim
kad ono: taj vampir je onaj glumac iz filma "nicija zemlja" Branko Djuric.
ispostavi se da smo ja i on stari ortaci pa i njemu i meni bude lakse.
sidjem do njega u hol ckrve i ispozdravljamo se srdacno sa sve osmehom
i taman da ga pitam: "jel ti ubijas ljude zato sto su losi ili ti je to samo posao?"
- probudi me alarm na telefonu.
pih.
Нема коментара:
Постави коментар