Odlomak iz knjige "Isus sin čovečiji"
Ne, Isus nije utvara, niti izmišljotina pesnička. Bio je čovek, baš kao vi i ja. Ali samo za vid, dodir i sluh; u svakome drugom pogledu beše drugačiji od nas.
Bio je čovek radosti; i na stazi radovanja dočekivao je žalosti svih ljudi. A sa visokih krovova žalosti svojih gledao je radovanje svih ljudi.
Video je predskazanja koja mi nismo videli, i čuo glasove koje mi nismo čuli; a govorio je kao da se obraća nevidljivom mnoštvu i često je preko nas govorio rodovima još nerođenim.
Isus je često bio sam. Bio je među nama, ali ne sasvim sa nama. Bio je na zemlji, a beše sa neba. I samo u osami možemo da pohodimo zemlju njegove velike osame. Voleo nas je ljubavlju nežnom. Njegovo srce beše vinska presa. I mi, vi i ja, mogli smo da priđemo s čašom i napijemo se iz nje.
Nešto nikako nisam mogla da shvatim kod Isusa:
veselio se sa onima koji ga slušahu; kazivao šale i poigravao se sa rečima i smejao od srca, čak i kad su mu oči bile daljine a tuga u Njegovom glasu. Ali sad shvatam.
Često mislim o zemlji kao ženi bremenitoj sa prvim joj detetom. Kad se Isus rodio, beše prvenac. A kad je umro, beše prvi čovek koji je umro.
Zar vam se nije učinilo da je zemlja utihnula od onog mračnog petka, a nebesa među sobom zaratila?
I zar niste osetili da smo, kad je lice Njegovo nestalo sa očiju naših, ostali tek sećanja u magli?
(Rebeka, učenica Isusova)
Odlomak iz knjige: "Prorokov Vrt"
Ako moje riječi nisu doprle do spoznaje vaše, tada ih pustite do sutrašnje zore. Ako si prokleo ovaj kamen, zato što si se u slijepoći svojoj spotakao o njega, tada bi prokleo i zvijezdu, da se tvoja glava sudari s njom na nebu. Ali doći će dan kada ćete sakupljati kamenje i zvijezde, kao što dijete bere ljiljane u dolu, i tada ćete znati da je sve to živo i da širi miomiris.
Sedam Ukora
Ukorih srce svoje sedam puta!
Prvi put: kad se kušah dočepati
visokog položaja izrabljujući slabije.
Drugi put: kad se pretvarah da sam hrom
pred onima koji bijahu obogaljeni.
Treći put: kad, pošto mi bijaše dano da biram,
radije izabrah lagano nego teško.
Četvrti put: kad sam, pogriješivši,
tješio sâm sebe pogreškama drugih.
Peti put: kad bijah poslušan iz straha
tvrdeći onda da sam jak u strpljenju.
Šesti put: kad odizah halju
da bih izbegao glib života.
Sedmi put: kad pjevah hvalospjeve Bogu
i mišljah da je pjevanje vrlina.
Halil Dzhubran Halil
Ne, Isus nije utvara, niti izmišljotina pesnička. Bio je čovek, baš kao vi i ja. Ali samo za vid, dodir i sluh; u svakome drugom pogledu beše drugačiji od nas.
Bio je čovek radosti; i na stazi radovanja dočekivao je žalosti svih ljudi. A sa visokih krovova žalosti svojih gledao je radovanje svih ljudi.
Video je predskazanja koja mi nismo videli, i čuo glasove koje mi nismo čuli; a govorio je kao da se obraća nevidljivom mnoštvu i često je preko nas govorio rodovima još nerođenim.
Isus je često bio sam. Bio je među nama, ali ne sasvim sa nama. Bio je na zemlji, a beše sa neba. I samo u osami možemo da pohodimo zemlju njegove velike osame. Voleo nas je ljubavlju nežnom. Njegovo srce beše vinska presa. I mi, vi i ja, mogli smo da priđemo s čašom i napijemo se iz nje.
Nešto nikako nisam mogla da shvatim kod Isusa:
veselio se sa onima koji ga slušahu; kazivao šale i poigravao se sa rečima i smejao od srca, čak i kad su mu oči bile daljine a tuga u Njegovom glasu. Ali sad shvatam.
Često mislim o zemlji kao ženi bremenitoj sa prvim joj detetom. Kad se Isus rodio, beše prvenac. A kad je umro, beše prvi čovek koji je umro.
Zar vam se nije učinilo da je zemlja utihnula od onog mračnog petka, a nebesa među sobom zaratila?
I zar niste osetili da smo, kad je lice Njegovo nestalo sa očiju naših, ostali tek sećanja u magli?
(Rebeka, učenica Isusova)
Odlomak iz knjige: "Prorokov Vrt"
Ako moje riječi nisu doprle do spoznaje vaše, tada ih pustite do sutrašnje zore. Ako si prokleo ovaj kamen, zato što si se u slijepoći svojoj spotakao o njega, tada bi prokleo i zvijezdu, da se tvoja glava sudari s njom na nebu. Ali doći će dan kada ćete sakupljati kamenje i zvijezde, kao što dijete bere ljiljane u dolu, i tada ćete znati da je sve to živo i da širi miomiris.
Sedam Ukora
Ukorih srce svoje sedam puta!
Prvi put: kad se kušah dočepati
visokog položaja izrabljujući slabije.
Drugi put: kad se pretvarah da sam hrom
pred onima koji bijahu obogaljeni.
Treći put: kad, pošto mi bijaše dano da biram,
radije izabrah lagano nego teško.
Četvrti put: kad sam, pogriješivši,
tješio sâm sebe pogreškama drugih.
Peti put: kad bijah poslušan iz straha
tvrdeći onda da sam jak u strpljenju.
Šesti put: kad odizah halju
da bih izbegao glib života.
Sedmi put: kad pjevah hvalospjeve Bogu
i mišljah da je pjevanje vrlina.
Halil Dzhubran Halil
Нема коментара:
Постави коментар