Jutro sa prozora - Mart 28, 2009.

jos ranije sam osetio, da svaka pesma vredi onoliko koliko nadahnjuje.
pise li pesnik o ljubavi bolnoj, o nekim secanjima, prolaznostima, velicinama, sudbinama, istorijiskim cinjenicama, zivotnim tricarijama...
sve je to manje-vise pusto.
sada je jutro 15 do 7, prozor mi je otvoren jos od 4 sata.
jos oko 5 sati, cuo sam golubice koje najavljuju novi dan;
prvi put ove godine, prvi put ovog proleca.
nadahnjuje pogled i zvuci sa pravougaone slike koji stoji izmedju mene i barskog ekosistema i shume preko puta Tamisa.
svraka skace po garazi.
komsija pali neki krs da ide na posao.
senka moje zgrade doseze daleko, ali svakih 5 minuta sve je manja i pomera se levo.
shuma dobija zelenkastu boju ovako iz daljine posmatrana.
fino je. bash.
bosonog sam.
nadahnjuje taj pravougaonik i pesma golubice.
"i ove godine je prolece doslo u nase krajeve." :)